Radomir Jovanović Čoče je rođen 01.04.1921.godine, od majke Raduše i oca Boška, u selu Sladojevo Korito, opština Danilovgrad u Crnoj Gori. Kao petogodišnjak, u jesen 1926. godine, sa roditeljima dolazi u Bor (kao četvoročlana porodica-bilo ih je petoro, jedno muško dete je umrlo) gde završava osnovnu školu. Otac mu je radio kao običan fizički radnik za tadašnju bednu platu, nedovoljnu ni za ishranu porodice, a još manje za neko školovanje svoje dece.Nakon završetka škole, Radomir je jedno vreme prodavao novine, ŽPolitikuЫ i ŽPravduЫ. Kada je napunio četrnaest godina uspeo je, uz mnogo muke i posle mnogo odbijenih molbi, da se zaposli kao šegrt u Livnici. Radomir je kasnije napredovao u kalfu, a zatim je postao i KV radnik. Rad u rudničkoj livnici mu je omogućio da stekne mnoga poznanstva, između ostalih i sa rudarom Vasom Drecunom, poznatim komunistom toga vremena u Boru, koji je Radomiru objašnjavao položaj radničke klase u našoj zemlji i u samom Boru.

   U drugoj polovini 1940. godine, SKOJ-evska grupa u Boru formirala je više čitalačkih grupa, u svakoj je bilo deset do dvanaest omladinca. Stvoreno je više SKOJ-evskih aktiva. Aktivom u livnici rukovodio je Radomir Jovanović. Radomir je na radu u livnici dočekao i okupaciju zemlje. Postaje istaknuti omladinski organizator i rukovodilac, ubrzo i član SKOJ-a, na inicijativu Vase Drecuna. Dana 08. aprila 1941.godine Radomir je, zajedno sa članovima SKOJ-a učestvovao u otvaranju rudničkih magacina sa brašnom, mašću, zejtinom i drugim namernicama, koje su zatim podeljene radnicima da ne bi dospele u ruke okupatora. Iz jedne prostorije u Elektrolizi Radomir Jovanović je tada uzeo pisaću mašinu, sa kojom je poslat partizanima na područje Krajne.

   U junu 1941.godine OK KPJ Zaječar je u Boru učlanila u Partiju jedan broj najboljih starijih SKOJ-evaca, među kojima je bio i Radomir Jovanović. Radomir Jovanović je sa grupom od petnaestak svojih drugova, borskih radnika stupio u Boljevački partizanski odred 19.avgusta 1941.godine.

   Nadimak ŽČočeЫ, po kome je postao opšte poznat, dobio je zbog toga što je imao naviku da u razgovoru kao uzrečicu koristi reč Žčoče (čoveče).