Odmah po osnivanju odreda, javili su se problemi. Nije bilo školovanih kadrova koji bi mogli da vode jedinice. Uprava je bila sastavljena od ljudi koji su imali volje ali nisu imali dovoljno iskustva da organizuju rad jedne ovakve organizacije, i rad u odredu je zamro? 21.marta 1958. godine, u sali Jame, održana je redovna godišnja skupština odreda na kojoj je bio razmotren rad u prošloj godini i prihvaćene smernice za budući rad. Svi su se složili da je osnovni zadatak povećati broj članova. Skupštini su prisustvovali predstavnici izviđačkih organizacija iz Zaječara, Knjaževca, Negotina kao i     predstavnik Saveza izvidnika Srbije. Izabrana je nova uprava i postavljeni su zadaci za ovu godinu. Posle podne je, takođe u Sali Jame, održana igranka.

   Usledila su dva tabora � u Brestovačkoj banji i Zlotu. Odred je dobio i donaciju od strane Radničkog odbora sindikata. Dodeljena mu je i0 jedna prostorija-klub, u Domu omladine, od strane Opštinskog komiteta Narodne omladine Bor.

   10.oktobra, povodom akcije �Dečja nedelja�, izviđači su organizovali izložbu svojih radova i podigli šator ispred Doma omladine, kako bi građanima dočarali kako izgleda izviđački stan. Tadašnje geslo izviđača je glasilo:�Izviđač ne sme da bude slab učenik�.

   1959.godine Borski izviđači su, u okviru jednog izleta, posetili planinarski dom na Crnom Vrhu, da bi nešto manje od mesec dana kasnije uzeli učešće u sedmodnevnom pohodu na Kadinjaču, pri čemu su prešli etapu dužine 115 km.

   Nakon toga, grupa izviđača je provela 10 dana na seminaru za predvodnike poletaraca i pčelica, koji su svi uspešno završili.

   Krajem avgusta �59, desetoro izviđača i planinki iz Bora otputovalo je u Zagreb na proslavu 19-ogodišnjice održavanja Pete zemaljske konferencije. Odred dobija priznanje od strane Glavnog Saveza izviđača i planinki Jugoslavije, a za najaktivnije članove bivaju proglašeni Milan Colović i Stanimir Cojić